Основне карактеристике стаклених боца могу се дефинисати кроз неколико димензија, укључујући састав материјала, физичка својства, хемијска својства и аспекте који се односе на употребу и утицај на животну средину. Њихове основне предности леже у њиховом стабилном саставу, безбедности и хигијени и могућности рециклирања.
Карактеристике материјала и конструкција
Основне сировине: Првенствено се састоје од кварцног песка, соде пепела, креча и рециклираног стакла (дробљено стакло), они се топе на температурама већим од 1500 степени. Најчешћи тип је сода-креч-силикатно стакло, док се боросиликатно стакло користи за специјализоване апликације.
Основна структура: Састоји се од четири дела - завршне обраде (уста), врата, тела и базе. Користећи калупе, могу се израдити у различите облике – као што су округли, квадратни или прилагођени облици – са капацитетом од 1 мл до преко десет литара.
Пхисицал Пропертиес
Изглед: Са глатком површином, стаклене боце се могу производити као безбојне и провидне, или у верзијама које блокирају светлост (затамњене) као што су ћилибар, зелена или плава. Обојено стакло може да обезбеди до 99,9% заштите од ултраљубичастог (УВ) зрачења, спречавајући оштећење садржаја изазвано излагањем светлости.
Отпорност на температуру: Стандардно натријум-калц стакло може да издржи стерилизацију при високим температурама и типичне температурне флуктуације. Високо-боросиликатно стакло може издржати брзе промене температуре у распону од -20 степени до 140 степени - што га чини погодним за директно загревање.
Механичке особине: Стакло је чврсто и отпорно на деформације; међутим, он је инхерентно ломљив и склон ломљењу под јаким ударима, што захтева пажљиво руковање током транспорта и употребе.

